Deca komunizma knjiga

Dating > Deca komunizma knjiga

Click here: ※ Deca komunizma knjiga ※ ♥ Deca komunizma knjiga

Mirko Marković, Ćanica Opačić, dr. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kad je knjiga 1987.

U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi i koja je njihova ukupna cena. Autentičnost spisa su potvrdili kompetentni stručnjaci, jedan od njih Telford Tejlor bivši general-major U. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada. Ipak, iz današnje perspektive, još je zanimljivije čitati iznova predgovor prvom izdanju i, recimo, epizodu skiciranu u tom predgovoru, o Ljubi Veselinoviću, nekadašnjem komandantu Druge proleterske brigade, koji se sedmog aprila 1986. Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač.

U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi i koja je njihova ukupna cena. SRŽ KNJIGE, I TEMATSKI, I PO INTENZITETU FASCINACIJE, PA I PO KOLIČINI TEKSTA POSVEĆENOG JEDNOJ OSOBI JE U POGLAVLJU CRNA RUKA CRVENE INTERNACIONALE, POGLAVLJU O MUSTAFI GOLUBIĆU.

01 - MARIĆ JE SUDBINAMA SVOJIH JUNAKA ISKRENO FASCINIRAN. Ivan Supek, Ante Topić Mimara, Ljubiša Ristić, Dušan Makavejev, Želimir Žilnik, Radisav V.

Od tog trenutka vrši se priprema vaše pošiljke koja će vam biti poslata u navedenom roku informacije o vremenu pripreme i slanja možete dobiti od našeg operatera. Celokupan iznos se plaća unapred, a prilikom preuzimanja narudžbine ne plaćate ništa. Deca komunizma 1- Magle sa Istoka Knjiga koja je promenila sve autor Izdavač: Laguna Milomir Marić je uvek težio da obelodani ono što su drugi želeli da sakriju. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada. Dobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji. Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji. Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač. Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu. Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita. Prikaži više Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: , , Ostali naslovi iz oblasti: 8. Uporno nastojeći da razobliči zablude i tabue jugoslovenskog komunističkog sistema, autor je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Kontroverzna knjiga Deca komunizma, koja je krajem osamdesetih godina, kada je objavljena, izazvala burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, rezultat je ovog dugogodišnjeg rada. Dobrica Ćosić me je stalno prekorevao što sam bezobzirno zabio nož u leđa njegovoj generaciji. Živojin Pavlović je napisao nadahnuti esej o mojoj političkoj pornografiji. Svuda su me hvalili Danilo Kiš i Mirko Kovač. Jedino me je tri dana u nastavcima napadao Milovan Danojlić na francuskom radiju u Parizu. Niko nije mogao da poveruje da neko moćan ne stoji iza mene i da me kroz život vode isključivo luda glava i puka radoznalost. U samoodbrani da me slučajno ne provale i jednostavno ne počiste, nikad nisam demantovao da radim za sve moguće domaće i inostrane obaveštajne službe, pošto su mi te sumnje dugo bile praktično jedina zaštita. Prikaži više Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: , , Ostali naslovi iz oblasti: Izdavač: Laguna; 8. I upravo zbog toga, malo zbunjen i lišen velikih prevratničkih perspektiva. I njemu i njima je savršeno jasno da se istorija, ipak, ne može ponoviti. On za sobom ima normalno detinjstvo, mladost i redovno školovanje. Milomir Marić je gotovo jednu deceniju proveo prikupljajući sklonjenu i neobjavljenu istorijsku građu iz domaćih i inostranih arhiva. Iako ponekad u priči deluje ironično i zlonamerno, autor otvoreno zavidi svojim junacima i neizmerno im se divi. Milomir Marić je decenijama istraživao zabranjene stranice naše istorije, rušio dogovorene zablude i opsesije i otvarao opasne tabu teme, svestan da nam je prošlost, posle svega, možda neizvesnija od sadašnjosti i budućnosti. Dok su nas dobronamerno upozoravali da će nam višak istorije izazvati samo kuršlus u glavi, izbegavanje suočavanja sa stvarnošću istine vodila nas je u nove tragedije i nepopravljive greške, a istorijska distanca opominjala nas je da ništa nije bilo onako kako nam se činilo, kada smo oduševljeno donosili sudbonosne i često pogubne odluke. Zato je Milomir Marić pokušavao da na vreme prepozna šta se zapravo događa i šta se krije iza političkih kulisa i obmana, kao glavni urednik najprestižnijih novina Duga, Intervju, Profil i televizija BK Telecom i mnogih drugih međutim, istovremeno je sladostrasno prebirao po namerno zaturenim i sklonjenim dokumentima domaćim i inostranim arhivama i beležio sećanja koja su junaci naše epohe najradije poželeli da ponesu u grob, da bih ih kao opomenu za budućnost štampao u knjizi Deca komunizma. Marić je sudbinama svojih junaka iskreno fasciniran. Srž knjige, i tematski, i po intenzitetu fascinacije, pa i po količini teksta posvećenog jednoj osobi je u poglavlju Crna ruka crvene internacionale, poglavlju o Mustafi Golubiću. Na stotinu i šezdeset stranica koje bi mogle da funkcionišu i kao posebna knjiga Marić priča priču o Mustafi Golubiću, čoveku konspiracije Deca komunizma Milomira Marića za moju su generaciju bili slični Andrićevom Aliji Đerzelezu. Deca komunizma, opet kažem, za moju generaciju, su bila knjiga za koju su svi čuli, ali ju je malo ko čitao. Kad je knjiga 1987. Kad bih je poslije viđao po antikvarnicama ili kod prijatelja u kućnim bibliotekama, uvijek bih pomislio: Trebao bih ovo napokon da pročitam. Ali, eto, nikad nisam, sve do novog izdanja iz 2014. IMENA, ŽIVOTI: Ove predizborne subote, 15. Taj njegov tekst odlično korespondira sa predgovorom koji je Marić napisao za novo izdanje Dece komunizma. U njemu se, između ostalog, prisjeća pozitivnih odjeka prvog izdanja, i pohvala koje je, kaže, njegova knjiga dobila od figura kakve su Danilo Kiš ili Adam Mihnjik. Ipak, iz današnje perspektive, još je zanimljivije čitati iznova predgovor prvom izdanju i, recimo, epizodu skiciranu u tom predgovoru, o Ljubi Veselinoviću, nekadašnjem komandantu Druge proleterske brigade, koji se sedmog aprila 1986. Među junacima prvog toma su Karlo Štajner, Ante Ciliga, Živojin Pavlović, Dragiša Vasić, Božidar Maslarić, Vladislav Ribnikar, doktor Sima Marković, Mustafa Golubić, Ivan Maček Matija, Ilija Milkić, Triša Kaclerović, Ivo Marić, Rodoljub Čolaković, Sreten Žujović, braća Vujović, braća Cvijić, Josip Kopinič, doktor Nikola Petrović, doktor Ivan Očak, Srđa Prica, Rato Dugonjić, Olga Ninčić i Avdo Humo, Velimir Terzić, doktor Vladimir Velebit te Svetozar Vukmanović Tempo; među junacima drugog su: Mihailo Švabić, Radovan Zogović, Stefan Mitrović, Božo Ilić, dr. Vladimir Dedijer, Borivoj Viskić, Božo Ljumović, dr. Mirko Marković, Ćanica Opačić, dr. Blagoje Nešković, Ljubodrag Đurić, Veljko Mićunović, Koča Popović, dr. Ivan Supek, Ante Topić Mimara, Ljubiša Ristić, Dušan Makavejev, Želimir Žilnik, Radisav V. Filipović te Aleksandar Joksimović. Namjerno nabrajam sva imena navedena u sadržaju knjige, kao neku vrstu asocijativnog oblaka. I mada je tih imena mnogo, junaka knjige je mnogo mnogo više. MUSTAFA, CRVENO I CRNO: Marić je sudbinama svojih junaka iskreno fasciniran. Srž knjige, i tematski, i po intenzitetu fascinacije, pa i po količini teksta posvećenog jednoj osobi jest u poglavlju Crna ruka crvene internacionale, poglavlju o Mustafi Golubiću. Na stotinu i šezdeset stranica koje bi mogle da funkcionišu i kao posebna knjiga Marić priča priču o Mustafi Golubiću, čovjeku konspiracije, kako bi rekao jedan drugi autor. U Kini je vukao gospodu u rikši. Atlantik je prešao skriven u sanduku od banana na jednom brodu, a iz Meksika se u SAD prebacio u vagonu punom vodovodnih cevi. Zbog potreba službe umeo je, isto tako, stručno da osvaja srca pariskih balerina ili žena indijskih maharadža i šalje im prave cvetne vrtove. Zanimljivo je, danas trideset godina nakon 1984. Predstava Tajna crne ruke jedva da je za sedam dana imala gledalaca koliko Atelje 212 za godinu dana, a Narodno pozorište od januara do septembra. Beograd se te 1984. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u Kolubarskoj bici adaptaciji romana Dobrice Ćosića Vreme smrti , tvrdi se da je pitanje buduće državnosti i opstanka srpskog naroda suludom i mudrom vojnom strategijom na padinama Suvobora rešio vojvoda Živojin Mišić. U Sava centru, u mjuziklu Tajna crne ruke, glavni državotvorac je đeneralštabni pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, uz pomoć sarajevskih atentatora. To je onaj stil u kojima je važnije da nešto dobro zvuči, nego da je baš sto posto faktografski tačno, oni tekstovi koji na osoben način variraju onu famoznu Hegelovu frazu i po kojima ako zavodljivost teksta eventualno kvare činjenice — tim gore po činjenice! Neki od najpoznatnijih ovdašnjih novinara, poput Senada Avdića ili Denisa Kuljiša, išli su često tom marićevskom brazdom, koju su, isto tako, pokušavali da slijedi i mnogi drugi. Takav feljtonizam je legitiman žanr, kad ostane u vlastitom okviru, a Marić za razliku od nekih epigona, naročito iz novije epohe po pravilu radi tako, pa su mu tekstovi čitljivi, zabavni i inteligentni. U tom smislu, a i u kontekstu geneze ove knjige na novinskim stranicama, ona gotovo može da se nazove i bulevarskim romanom. U Marićevom romanu čitamo i o Sarajevskom atentatu, i o Španskom građanskom ratu, o Golom otoku; pratimo zakučaste životne puteve Koče Popovića i Svetozara Vukmanovića Tempa, svjedočimo ljubavi Avde Hume i Olge Ninčić, u prolazu nekoliko puta susrećemo Ivu Lolu Ribara, a neka nam imena odjeknu prustovski za ovog čitaoca, recimo, Antun Mavrak. Pred kraj drugog dijela susrećemo Dušana Makavejeva, pominjanog Ljubišu Ristića, Želimira Žilnika. Kad je riječ o posljednjim poglavljima knjige, naročito je interesantno ono pod naslovom Mučne osamdesete, s podnaslovom Bezazleni revolt potomaka: narkomani, hipici, pesnici, rokeri, maljčiki, Crvene brigade. Na sarajevskim stranicama ovog poglavlja, majstorski je zipovano i sačuvano ono Sarajevo iz osamdesetih godina prošlog vijeka, mitologizovano stotinu puta dok je još postojalo, a onda još i milion puta nakon što je nestalo, gotovo uvijek uz manje ili veće friziranje prošlosti. Tih dvadesetak sarajevskih stranica kojima defiluju Srđan i Nenad Dizdarević, Duško Trifunović, Abdulah Sidran, Rajko Petrov Nogo, Goran Bregović, Emir Kusturica, Bata Čengić, Ivica Matić, na kojima se mistifikuje i demistifikuje Olimpijada, u isto vrijeme su i vjerna slika prošlosti i mutna anticipacija nekih aspekata budućnosti. Ne sporeći njenu onodobnu kontroverznost, danas se knjiga čita skoro kao idilična slikovnica o čudesnoj sudbini ne neke tamo Amelije Pulen, nego jedne zemlje i njenih ljudi. Ima nečeg simpatičnog i dirljivog u toj vrsti ego-tripa, danas dvadeset i sedam godina nakon prvog izdanja Dece komunizma. Kad je o novinarstvu i publicistici riječ, naime, ta je knjiga sama po sebi postala neka vrsta simboličkog graničnog kamena nekadašnje SFRJ.